You are here

Sedam trikova do boljeg pamćenja

Verzija za štampuVerzija za štampu

Kako pamtite imena novih poslovnih saradnika?

Da li:
A) ponavljate njihova imena pet puta u sebi dok se rukujete?
B) pokušavate da povežete njihov lik sa njihovim imenom putem čiste mentalne moći?
C) povezujete ime sa poznatom glumicom i zamišljate je kako dubi na glavi na gredi?

Ukoliko ste odgovorili pod A ili B, vodite bitku, koju, ukoliko imate preko 40 godina, verovatno gubite. Najbolji odgovor je C, prema novinaru Joshua Foeru, koji je otkrio i protumačio strategije poboljšanja pamćenja u svojoj knjizi Moonwalking With Einstein: The Art and Science of Remembering Everything, priči o njegovom putovanju od prosečne memorije do pobednika američkog prvenstva u pamćenju.

Foer je uleteo u svet atletike pamćenja slučajno, ali je bio primoran da kopa po njoj zbog onog sa čime se on i mi ostali suočavamo danas u hipertehnološkom svetu. U jednu ruku, oslanjamo se na naše pamćenje manje pošto nam tehnologija – mobilni telefoni, automatsko ponovno zvanje broja, Google pretrage, itd. – obezbeđuje mnoštvo informacija. Takođe, bombardovani smo informacijama (imate li pasvorde?), i bilo bi lepo kada bismo mogli da se setimo barem nekih.

Foer je rekao da je bio skeptičan kada je prvi put počeo da istražuje tehnike poboljšanja pamćenja, kao i obećanja od autora koji su pokušavali da profitiraju na našem strahu da ne izgubimo razum. Ali, naučio je da tehnike pamćenja datiraju od drevnog Grka Simonida. Takođe je naučio da je to sve što one jesu, tehnike. “Ne možete da poboljšate osnovnu sposobnost pamćenja”, rekao je WNYC radio voditelju Leonardu Lopatu. “Ono što možete da uradite je da u određenim granicama, naučite tehnike koje vam pomažu da više zapamtite”.
Prema Foerovom istraživanju, ukoliko vam je potrebna pomoć prilikom pamćenja imena na konferenciji, broja kreditne kartice ili da se setite da kupite mleko kad krenete kući s posla, koristite ove tehnike i moći ćete da se oslonite na svoje pamćenje (plus će učiniti da vaš svakidašnji život bude uzbudljiviji).
Koristite slike da biste pamtili. Vaš mozak je povezan sa pamćenjem vizuelno i prostorno, a što su erotičnije i egzotičnije slike, vaš mozak bolje funkcioniše. Foer piše da morate da “uzmete oblike pamćenja na koje naši mozgovi ne mogu da se oslone i pretvorite ih u oblike pamćenja za koje su naši mozgovi stvoreni”. To se zove elaborativno kodiranje: “Opšta ideja većine tehnika pamćenja je da se promeni bilo koja dosadna stvar uneta u vaše pamćenje u nešto što je živopisno, uzbudljivo i toliko drugačije od bilo čega što ste ranije videli i ne možete da zaboravite”, piše on u svojoj knjizi.

Povezujte ono što teško pamtite sa detinjstvom. Kako biste zapamtili spisak stvari koje treba da uradite ili čak imena ljudi, treba da smestite ove stvari u nešto jako poznato, kao što je kuća u kojoj ste odrasli. Krenite u vizuelni obilazak kuće, počevši od ulaznih vrata, stavljajući tu prvu stavku na listu i pronalazite put kroz vašu kuću postavljajući svaku stavku u različitim hodnicima i sobama. Ali nemojte samo da postavite “nazovi Sofiju” na ulaznim stepenicama. Stvorite ekstremniju sliku. Setite se na koga vas Sofija podseća (Sofija Loren) i zamislite je da sedi u krilu transvestita koji telefonira (ovo je Foerov primer, ne moj). Ili, predlaže Foer, ukoliko pokušavate da zapamtite da kupite mladi sir, zamislite Klaudiju Šifer kako pliva u ogromnoj kaci koja je njim puna. Pošto ste smestili pamćenje, idite u ponovni obilazak vaše kuće i vizuelno ćete pokupiti i zapamtiti svaki predmet koji ste u njoj postavili.

E da, neka slike budu veoma erotične i apsurdne, prema 29-išnjem Foeru. Na takav način otprilike radi naš mozak, pa sledite primer. Sigurno ćete pre zapamtiti jezive slike nego što ćete pamtiti neke uobičajene.

Povežite slike sa poznatom ličnošću ili bliskim rođakom ili prijateljem. Vratimo se na primer Sofije Loren. Kada upoznate nekog, brzo pomislite na neku asocijaciju – glumac, maneken, predsednik, vaša baka – i zamislite tu osobu u nezamislivoj situaciji, što je jezivija to je bolje.
Koristite “komadanje” da zapamtite lozinke. Grupacija brojeva ili slova u delove pomaže da se lakše zapamte dugačke sekvence. Zbog toga su brojevi na kreditnim karticama odvojeni u grupe od 4, a crtica se stavlja između brojeva telefona. Prema tome, lozinka Li34TH7 može da se podeli na Li 34 Th7. Vaše pamćenje će biti još bolje ukoliko delove ubacite u kontekst. Long Island (Li), 34th ulica (34TH) i Sedma avenija (7).

Kodirajte brojeve. Da biste zapamtili brojeve koristite prastaru tehniku “Major System”. Koristi se kod da se brojevi pretvore u slova, a onda ta slova mogu da formiraju reči koje se lako pamte, a koje zatim mogu da se zamisle. Moraćete da pročitate njegovu knjigu, strana 164 kako biste nabavili kod, ali, pisao je Foer: “Kada sam prvi put naučio tehniku, odmah sam memorisao brojeve kreditne kartice i računa u banci”.

Vežbajte, vežbajte, vežbajte. Za brzo zamišljanje stvari u sekundi potrebna je vežba. Vaši mentalni mišići postaju u tome bolji što više vežbate. Jedan od eksperata za pamćenje koje je Foer intervjuisao rekao mu je da, kad bi vežbao jedan sat dnevno, 6 dana u nedelji, mogao bi da bude u prva 3 mesta na prvenstvu pamćenja u Americi. Što je i uradio!
Da li ste vi koristili neke tehnike da poboljšate pamćenje? Šta je funkcionisalo, a šta nije?

Datum: avgust 2016.
Poreklo: http://www.razvoj-karijere.com/

Autor članka

Podelite sa prijateljima: