You are here

Istorijat akcionarstva

Verzija za štampuVerzija za štampu

Razvoj akcionarstva počeo je veoma spontano, sa razvojem organizovanih tržišta, tako da su prve emisije "akcija" nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovačke ekspedicije bile rezervisane samo za one imućne.
   Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja kredita, emitovali su potvrde (preteče akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovođenje skupih putovanja. Tako su kupci "potvrda", preteče današnjih akcionara, postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima "akcija" je ostalo da se nadaju dobrom poslovnom rezultatu poduhvata u koji su uložili svoj novac i tako ostvare ličnu dobit.

Smatra se da je prva firma koja je na ovaj način finansirala svoja putovanja, firma londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa "Muscovy Company" to učinila davne 1553. godine.

Zbog rizičnosti poduhvata, Kabo je, umesto da se kreditno zaduži, odlučio da emituje akcije  pojedinačne vrednosti od 25 funti i na taj način sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za realizaciju ekspedicije kojom je želeo da pronađe severni morski put za Kinu.

Srećom po akcionare Kabo je tražeći Kinu uspeo da dođe do Rusije i potpiše trgovački sporazum sa ruskim carom Ivanom Groznim.



zlato

Druga trgovačka firma, mnogo veća i poznatija, koja je na ovaj način finansirala svoje pomorske ekspedicije bila je "The East Indian Company". Ona je za 17 godina poslovanja emitovala akcije u vrednosti od 1,6 miliona funti. Prekookeanska trgovina se toliko razvila da su vlasnici akcija ostvarivali profit i do 40% godišnje. Karakteristično za obe firme je to što su vlasnici njihovih akcija bili u mogućnosti da ih prodaju mnogo pre povratka ekspedicije.
Do širenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, zahvaljujući industrijskoj revoluciji, kada su posredstvom akcija prikupljana neophodna sredstva za osnivanje prvih industrijskih preduzeća, što je bila inicijalna kapisla i za razvoj drugih grana – saobraćaja, rudarstva, finansija.
 
Jedan od osnovnih razloga nastanka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi razlog je što postoji mogućnost njihove prodaje. Glavna karakteristika akcija je u tome što se njihovom kupovinom preuzimao i udeo u vlasništvu firme sa svim rizicima i benefitima ali bez direktne odgovornosti akcionara.

Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljanja sredstava široko rasprostranjen, a akcionarska društva se dele na dve vrste, zatvorena (privatne korporacije) i otvorena (javne korporacije). Zatvorena akcionarska društva se neretko sastoje od manjeg broja akcionara i postoje ograničenja u prometu akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na drugoj strani se nalaze otvorena akcionarska društva u kojima ne postoji ograničenje u prometu i njihovim akcijama se slobodno trguje na berzanskom i vanberzanskom tržištu.

Jedan od razloga dominacije akcionarstva je i to što životni vek organizacije nije povezan sa životnim vekom vlasnika, što je slučaj kod nekih drugih oblika vlasničkih preduzeća. Pored toga, i lakši pristup finasnijskom tržištu i veće mogućnosti sakupljanja kapitala su odgovorne za njegovo održavanje i rast.

Autor članka

Podelite sa prijateljima: