You are here

Osnovni finansijski ciljevi preduzeća

Verzija za štampuVerzija za štampu

Savremena finansijska teorija zasniva se na pretpostavci da je primarni cilj preduzeća akcionarskog tipa, maksimiziranje bogatstva akcionara, odnosno maksimiziranje vrednosti običnih akcija preduzeća. Svi ostali ciljevi, koji takođe utiču na politiku preduzeća, manje su značajni. Ovo proizilazi iz činjenice da su akcionari vlasnici korporacija, i oni biraju rukovodeći tim čiji je zadatak da radi u njihovom interesu.

Maksimiziranje bogatstva akcionara je dugoročni cilj, koji mora biti u skladu sa maksimiziranjem profita, koje predstavlja kratkoročni cilj korporacije. Pritom, treba imati na umu da se bogatstvo akcionara povećava samo u meri u kojoj se ostvareni profiti reinvestiraju.

Veliki broja akcionara i disperzija vlasništva, koji su karakteristični za velike korporacije, pruža njihovim menadžerima značajnu autonomiju da ostvaruju pristojne prinose za akcionare, ali da istovremeno vode računa i o svojim interesima i interesima zaposlenih. U takvom poslovnom ambijentu menadžment pokušava da izbegne rizične poslove, čak i u situacijama kada postoji odobrenje vlasnika i kada su rezultati veoma izvesni. Ovo je osnovni razlog zbog kog menadžeri, za razliku od akcionara, nisu skloni riziku i agresivnom nastojanju da reinvestiranjem ostvarenog profita maksimiziraju cenu akcija preduzeća.

Da li je menadžment dugoročno posvećen maksimiziranju vrednosti akcija najlakše se može videti upravo kroz njegovu spremnost da reinvestira ostvareni profit, odnosno "prenese" ga na povećanje cene akcija, što se manifestuje kroz iznos zarada po akciji koji posebno interesuje akcionare.

Finansijski menadžeri prilikom odlučivanja o tome koliki deo ostvarenog profita će reinvestirati (zadržani deo profita), a koliki raspodeliti akcionarima kroz dividende, moraju da vode računa o tome da akcionarima odgovara porast iznosa zarade po akciji tokom vremena, koji je uslovljen reinvestiranjem.

Akcionari su zainteresovani za budućnost preduzeća i vrednost njihovih akcija u budućnosti isto koliko i za sadašnji ostvareni profit. Maksimiziranju vrednosti akcija, pa samim tim i bogatstva akcionara, kao dugoročnom cilju daje se prednost nad ostalim ciljevima zato što ovaj cilj podrazumeva:

  • dugoročno zdrave osnove na kojima preduzeće počiva,
  • prepoznavanje rizika,
  • vremensku dimenziju novčanih tokova, i
  • isplatu dividendi.


Društveni efekti maksimiziranja profita odnose se na spremnost menadžmenta da uvaži interese zaposlenih, potrošača i društva u celini, a sve to direktno dovodi i do povećanja troškova korporacije. Ovakve vrste odluka menadžment kod akcionara opravdava njihovim pozitivnim efektima na maksimiziranje profita u dužem vremenskom periodu. Potreba maksimiziranja profita zahteva razvoj novih proizvoda i tehnologija i otvaranje novih radnih mesta, što je sa društvenog aspekta veoma značajno.

Postoje tri glavne odluke od kojih zavisi da li će se povećati ili smanjiti vrednost akcija, a time i vrednost samog preduzeća:

  1. Odluka o investiranju (ulaganju) u materijalnu/finansijsku imovinu utiče na strukturu imovine u aktivi. Ako su ulaganja sigurna i rentabilna, dovešće do povećanja tržišne vrednosti akcija
  2. Odlukom o finansiranju se definiše struktura finansiranja preduzeća, odnosno način pribavljanja sredstava za pokriće svih obaveza, bilo da se radi o sopstvenim ili tuđim, dugoročnim ili kratkoročnim izvorima.
  3. Odluka o dividendi i zadržanoj dobiti – ako su veće dividende, veća je i tražnja za akcijama. Zadržana dobit sa druge strane povećava trajni kapital preduzeća, koji se može koristiti za potrebe njegovog razvoja i investiranje.

Ove tri odluke se nalaze u uskoj međuzavisnosti. Treba težiti njihovoj optimalnoj kombinaciji u odnosu na glavni cilj – ostvarivanje maksimalnih nivoa profita, a da se pri tom ne ugrozi opstanak preduzeća.

 

Autor članka

Podelite sa prijateljima: